Evropu plaši najezda imigranata

Dolazak više od 5.000 imigranata na ostrvo Lampeduza ostaviće posledice širom Evrope, upozorava italijanski ministar policije

Opsednuta dužničkom krizom u svom dvorištu, Evropska unija se ovih dana suočila sa nemilim pritiskom tuđe sirotinje na svojim južnim granicama. Nakon januarske „jasmin revolucije” u Tunisu, prošlog vikenda više od 5.000 severnoafričkih izbeglica preplovilo je 110 kilometara Sredozemnog mora i iskrcalo se na italijanskom ostrvu Lampeduza (6.000 stanovnika).

Da li će uspešnije severno krilo briselske familije – povodom „invazije na Lampeduzu” – ostaviti svoj jug na cedilu?

„Italija je ostala usamljena. Evropa ne preduzima ništa povodom `biblijske krize` na Lampeduzi. O sebičnoj EU mislim sve najgore”, ogorčeno je komentarisao ravnodušnost EU italijanski ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni povodom prvih vesti o vikend talasu afričkih izbeglica.

„Magreb je na ivici eksplozije. Tokom 2011. predviđamo dolazak oko 80.000 ilegalnih imigranata u Italiju iz te zemlje”, procenio je Maroni.

„Nema šanse da će Francuska prihvatiti ijednog tuniskog imigranta koji je stigao na Lampeduzu”, komentarisao je francuski ministar Erik Breson vest da većina pristiglih izbeglica na majušno italijansko ostrvo priželjkuje bolju budućnost u Francuskoj.

Nemačka kancelarka Angela Merkel bila je jednako nedvosmislena. „Ne mogu svi Tunišani koji napuštaju domovinu, da zamišljaju kako im je mesto u Evropi”, ocenila je, uprkos pozivima nemačke opozicije da se nadošle izbeglice ravnomerno rasporede po EU.

Privredno posustalo južno krilo evrozone, posebno Grčka u koju je samo lane pristiglo 138.000 ilegalnih imigranata, već je na svojoj koži osetilo manjak empatije bogatijeg ostatka „Bloka 27”.

Naime, od izbijanja grčke dužničke krize u jesen 2009. godine, briselska familija pokazala je da su spone solidarnosti unutar familije, više nego krhke kad pojedinim rođacima ozbiljno ponestane para.

Maratonska dvodnevna debata ministara finansija EU o uvećanju spasilačkog fonda za posustale ekonomije evrozone završila se u utorak veče bez ikakve formalne odluke, uprkos sve brutalnijem pritisku međunarodnih berzi na Grčku da „što pre” prestrukturiše spoljni dug, i Portugala da (nakon Irske) zatraži spoljnu finansijsku pomoć – od MMF-a.

Neodređeni zaključak sa sastanka evropskih ministara finansija sustigao je izveštaj o stopi privrednog rasta u EU u poslednjem kvartalu 2010. godine koji ukazuje da je Evropa iz recesije izašla račvasto, na dva koloseka. Dok recimo Austrija i Holandija beleže robusni oporavak privrede krajem 2010, Grčka, Italija, Španija i Portugal registruju različite stope strmoglavog ekonomskog minusa.

Ekonomski sve siromašnije južno krilo evrozone (Grčka i Italija posebno) danas se suočava sa plimom imigranata iz Severne Afrike, podstaknutih narodnim ustancima u Magrebu.

Šta treba da radi osiromašena Grčka sa hiljadu nadirućih ilegalnih imigranata iz Magreba, Iraka, Avganistana? Gde Italija treba da smesti najavljenih 80.000 imigranata koji – po proceni ministra Maronija – pristižu ove godine na Apeninsko poluostrvo.

EU sada obećava nepreciziranu novčanu pomoć Italiji povodom krize na Lampeduzi, kao i trupe pogranične agencije za borbu protiv imigranata, saradnju sa Tunisom oko izbeglica... U Briselu priznaju da – sve vremešnija familija nema jedinstvenu imigracionu politiku.

Grčka u međuvremenu najavljuje dizanje zida duž kopnene granice sa Turskom, plutajuće sabirne centre za izbeglice, i uvodi policijsko identifikovanje svih putnika na domaćim trajektima...

Ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni tvrdi da će talas izbeglica u Italiju nakon revolucije u Tunisu, odjeknuti nadaleko širom Evrope.

(Politika)